U svetu u kojem su digitalni alati postali neizostavan deo rada, odnos prema tehnologiji jednako je važan kao i odnosi među kolegama. Ako ga zanemarimo, i najbolji alati mogu ostati neiskorišćeni – zajedno sa prilikama za veću efikasnost.
Prvo odnos, tek onda efikasnost
Ponekad, u želji da postignemo veću produktivnost, odlučimo se za kupovinu tehnološkog rešenja: uvedemo novi alat, platformu ili aplikaciju – i odmah očekujemo rezultate. Ali, ono što važi u međuljudskim odnosima, važi i za tehnologiju: bez dobrog odnosa nema ni prave saradnje.
Pre razgovora o brojkama, ciljevima i KPI-jevima, treba da se zapitamo:
- Kako zaposleni uopšte doživljavaju tehnologiju?
- Da li ih inspiriše? Plaši? Ostavlja ravnodušnim?
- Da li ih podstičemo na istraživanje, učenje i radoznalost?
Efikasnost leži tamo gde ljudi u tehnologiji prepoznaju priliku – a ne još jednu obavezu.
Radoznalost: pokretač pozitivnog odnosa prema tehnologiji
Digitalna pismenost danas se podrazumeva, ali prava razlika se dešava kada ljudi odu korak dalje. Kada nisu samo pasivni korisnici, već digitalno radoznali pojedinci.
Pozitivan odnos prema tehnologiji znači da neko u Excelu ne vidi samo “program za sabiranje”, već alat za analizu, vizualizaciju i čak automatizaciju. To znači da pri uvođenju novog alata ne čekamo precizna uputstva “kako nešto da uradimo”, već se usudimo da istražujemo, pitamo, tražimo rešenja koja će nam olakšati posao.
A budimo iskreni – to se ne postiže jednom obukom. Potrebno je okruženje koje podstiče bezbedno istraživanje, greške i učenje. Radoznalost se ne javlja slučajno – za nju moramo stvoriti prostor.
Neke organizacije su radoznalost pretočile u deo kulture kroz inicijative poput “radoznalih petaka” – svakog petka jedan član tima predstavi neku zanimljivu funkcionalnost koju je sam otkrio u svakodnevnim alatima (npr. kako automatizovati unos podataka u CRM pomoću jednostavnog makroa). Poenta nije u proveri znanja, već u podsticanju kulture “hajde da vidimo šta još možemo”.
Uvođenje tehnologije: ne još jedna stavka na listi, već putovanje
Često razmišljamo o uvođenju tehnologije kao o zadatku: instaliramo, objasnimo, idemo dalje. Ali ako želimo da se novi alati zaista ukorene u svakodnevomi radu, uvođenje moramo da shvatimo kao proces promene.
A promena – ako želimo da zaživi – zahteva više od tehničke implementacije:
- Vođenje kroz promenu: upravljanje promenama nije samo dodatni zadatak – to je ključni deo procesa. Potrebno je da ljudima pomognemo da razumeju zašto uvodimo novu tehnologiju, šta im ona donosi i kako mogu da je iskoriste za svoju korist.
- Ambasadori: najveća motivacija za kolege nisu priručnici ili vebinari, već ljudi oko njih koji su već prihvatili promenu. Ambasadori koji svojim primerom pokazuju da vredi istražiti i prihvatiti novine. Ako te zanima kako su u proizvodnoj kompaniji Weiler Abrasives iskoristili interne ambasadore za podršku digitalizaciji, pogledaj našu studiju slučaja.
Uvođenje se ne završava kada ljudi kažu: “Ovo mi pomaže.”, “Ovo mi štedi vreme.”, “Ovo mi olakšava posao.”
Završava se tek kada nova tehnologija postane prirodan deo svakodnevice.
A gde ste vi – sa vašom HR digitalizacijom?
Ako vaša kompanija u poslednje vreme razmatra digitalizaciju nekog HR segmenta, pripremili smo kratak, interaktivan upitnik za samoprocenu spremnosti za takav projekat – baš za vas i vaš tim.
Za samo nekoliko minuta dobićete:
- procenu vaše trenutne digitalne zrelosti u oblasti HR,
- personalizovane preporuke za sledeće korake,
- uvid u ključna područja gde digitalna rešenja mogu napraviti najveću razliku.
